Stara planina je najveća planina u istočnoj Srbiji. Nalazi se nedaleko od Knjaževca. Proteže se od Vrške Čuke na zapadu do Crnog mora na istoku u ukupnoj dužini od 530 km. Najveći deo planine nalazi se u Bugarskoj, a Srbiji pripada zapadni deo u dužini od 100 km i širini od 30 km.  U Bugarskoj je najviši vrh Botev, a u Srbiji je to Midžor. Drugo ime za ovu planinu je  Balkan planina.

Stara planina je zaštićeno prirodno dobro Republike Srbije od izuzetnog značaja odnosno Prirodni rezervat I kategorije. Iako joj je turizam još u razvoju, ona privlači sve veći broj turista kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Vodopadi od kojih zastaje dah, sela koja izgledaju kao da je vreme stalo pre nekoliko stotina godina, samo su neke od atrakcija koje Staru planinu čine pravim rajem za zaljubljenike u netaknutu prirodu.  Svakako su vodopadi najveća atrakcija. Ima ih nebrojeno, ali i puno neotkrivenih koje Stara planina još uvek čuva samo za sebe. Vodopadi se nalaze na brojnim pritokama kao i na Toplodolskoj reci. Ovi vodopadi predstavljaju večitu inspiraciju za hrabre planinare, itelektualce, fotografe.. Oni su pravi biseri Stare planine. Najveći srpski vodopad jeKaluđerski skok, koji je viskok 232m. Najpristupačniji vodopad je Tupavica čija lepota ostavlja bez daha. Neverovatno čista i hladna vodena zavesa pada sa visine od oko 15 metara preko stena crvene boje. Osim Tupavice, pažnju privlače i Čungulj i Piljski vodopad. Vodopadi su jednako lepi tokom leta, ali i zimi kada mnogi od njih dobiju sasvim drugi izgled, nestvaran kao iz bajke. Vodopadi privlače sve veći broj turista koji vole avanturu i istraživanje netaknute prirode.

Zaštitni znak Stare planine, ujedno i najatraktivniji vrh je Babin zub, ispod kog su smešteni hotel i planinarski dom. Najperspektivniji Ski centar Srbije se nalazi upravo na Babinom zubu. Baš na ovoj planini, zaljubljenici u zimske sportove mogu uživati u 13 kilometara pripremljenih staza za skijanje ili snowboarding. Sam vrh pripada pojasu kontinentalne klime, gde su leta sušna i vrela, a zime su hladne sa jakim vetrovima i snegom, i slabo su izražena prelazna godišnja doba. Celo područje je bogato izvorima i ima puno vode. Reke se odlikuju čistoćom, bogate su pastrmkom i idealne su za ljubitelje ribolova. Stara planina obiluje životinjskim vrstama, tako da pruža i uslove za lovni turizam. Bogatstvo biljnih vrsta je neizmerno, poseban raj predstavlja za sakupljače gljiva.

Još jedna atrakcija koja privlači turiste je pećinska crkva Svetog Petra i Pavla, nedaleko od sela Rsovci. U njoj se nalazi jedinstvena freska u hrišćanskom freskoslikarstvu na kojoj je Isus prikazan kao mladenac – bez kose, zbog čega je u narodu poznata kao Ćelavi Isus. Treba posetiti i manastir Svetog Đorđa nedaleko od sela Temska. Potiče iz 16. veka i zadužbina je Dejanovića. Tu je i  čuveni Poganovski manastir, odnosno manastir Svetog Jovana Bogoslova, koji potiče iz 14. veka i pod zaštitom je Uneska. Možete videti i crkvu Svete Bogorodice koja se nalazi u selu Donja Kamenica. Potiče iz 14.veka i neke od fresaka su jedinstvene u srpskom srednjovekovnom slikarstvu.

Kako bi ovu lepoticu bolje upoznali, posetioci imaju priliku da uživaju u panoramskoj vožnji gondolom. Takođe, pešačenje predelima Stare planine je jedan od načina da bolje upoznaju planinu. Relaksirajući dan uz laganu šetnjicu kroz živopisne pejzaže prija svakom posetiocu. Takođe, idealna je za bavljenje planinskim biciklizmom, kao i za bavljenje ekstremnim sportovima. U toku leta organizuju se takmičenja paraglajdera. Zanimljivo je da je Stara planina skoro pet meseci pod snegom, na ski stazama na visinama između 1100 i 1900 metara, što predstavlja dobru osnovu za zimske sportove.

Posle aktivnog dana, obavezno probajte čuvene specijalitete ovog kraja: jagnjeće pečenje, bilo u furuni, na ražnju ili kamenoj ploči, kao i senokoški i pirotski sir i kačkavalj.

Stara planina je jedna od najlepših planina naše zemlje. Samo razmišljanje o begu iz grada na ovu srpsku lepoticu, utiče na to da počnete lakše da dišete, zar ne? Zato, upustite se u avanturu i uživajte u čarima Stare planine.

INFO: http://kapitalmagazin.rs/

Stara planina ili Balkan pripada moćnom sistemu Balkanskih planina koje se pružaju od Crnog mora na istoku, pa sve do Vrške čuke na zapadu. Dužina ovog planinskog sistema iznosi 530 kilometara.

Gotovo pet meseci godišnje ova srpska lepotica nalazi se pod snegom. Nadmorska visina na kojoj se prostire, od 1.100 i 1.900 m, ima odličan potencija za izgradnju dugih staza za alpsko skijanje.

“Babin zub”, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 m, jedan je od najlepših krajolika Stare planine. Markantne stene Babinog zuba završavaju se jugozapadno Midžora (nadmorske visine 2.169 m), najvišeg vrha Stare planine i Srbije. Babin zub predstavlja zaštićeni prirodni rezervat.

Ski centar poseduje 6 žičara: osmosed (prva gondola u Srbiji), dvačetvoroseda, dva ski lifta I pokretna traka.

Više od 13 kilometara odlično uređenih staza, različitih težina, pripremljene su za skijaše svih kategorija. Za ljubitelje ekstremnijih sportova, obezbeđena je staza za slobodnu vožnju. Pored toga, u ski centru Staraplanina je izgrađen sistem zaveštačko osnežavanje, kako bi, i u slučaju nedostatka prirodnog snega, posetioci centra mogli da uživaju u zimskim sportovima.

Ovo je samo početak razvoja skijaškog cetnra an Staroj planini. Izgradnjom sistema žičara i ski staza, smeštajnih kapaciteta kao i druge infrastrukture, Staraplanina će veoma brzo postati jedan od najvećih i najznačajnijih skijaških centara u Srbiji, posebno namenjen ljubiteljima skijaških sportova i kvalitetnog skijanja u okruženju neizmerne lepote i netaknute prirode.

Prema najavama iz radio-kluba “Pirot”, ali i iz Planinarskog društva “Vidlič”, Stara planina ubuduće će biti mnogo bezbednija za izletnike i namernike koji krstare njenom bajkovitim predelima. Broj zaljubljenika u prirodu koji ovde dolaze sa raznih strana je iz godine u godinu sve veći, ali je veliki problem što gotovo 90 odsto planine nije pokriveno signalom mobilne telefonije, pa su oni koji se u divljini suoče sa nevoljama prepušteni sebi, svojoj (ne)sreći i ćudima prirode. Nema ni spasilačke službe, koja bi pritekla u pomoć.

– Planina je lepa, ali i surova, a način da se pozove pomoć gotovo da i ne postoji, jer su mobilni telefoni praktično neupotrebljivi. Zato smo odlučili da posetiocima ubuduće obezbedimo frekvencije i repetitore na Crnom vrhu, Basari i Šljivovičkom visu, preko kojih će radio vezom naših članova, moći da potraže pomoć. Konfiguracije terena na planini je takva da je teško učiniti bilo šta na poboljšanju signala mobilne telefonije, pa su radio-

-stanice u ovakvim slučajevima jedino moguće sredstvo za komunikaciju – kaže Bojan Božić, iz radio-kluba “Pirot”.

Pirotski radio-amateri su dosad pomagali u mnogim potragama za onima koji se izgube na Staroj planini, ali i u poplavama i sličnim neprilikama.

Robert Ilić je licencirani vodič i član Planinarskog društva “Vidlič”, koji planinu poznaje kao svoj džep.

– Planina je po svom grebenu dugačka 105 kilometara i puna je izazova. Može se zalutati i po sunčanom danu, a kamoli po magli, kiši ili ne daj bože vejavici. Postoje obeležene staze, međutim, to nije dovoljno za bezbedan boravak i kretanje po dubodolinama, ogromnim šumskim kompleksima, kanjonima nekoliko planinskih reka. Krenuti sam u obilazak je ravno avanturi, naročito ako ste sa strane i ako ne poznajete “staru lepoticu”. Prvi savet je da uvek idete sa grupom, a drugi obavestite seljake ili bilo koga drugog gde nameravate da idete. Hrana, lekovi i ostalo se podrazumeva – priča Ilić.

Prema njegovim rečima, radi bezbednijeg boravka u nedrima toliko pominjane planine, neophodno je koristiti iskustva nordijskih i zapadnoevropskih zemalja kooje prednjače u tom pogledu.
– Na ovom ogromnom prostranstvu je potrebno napraviti nekoliko “bivaka” – prostorija u koje se čovek može skloniti ako ustreba. To ne bi bile neke grandiozne zgrade, već objekti od, na primer tri sa tri metra, krovom i vratima koja se ne zaključavaju i služe samo da unutra ne uđu životinje. Materijala ima na terenu, potrebno je samo pobrinuti se oko pokrivke. U “bivacima” bi boravili svi koji se sklanjaju od nevremena, čekaju pomoć u slučaju povrede ili slično, a bili bi popunjeni hranom, konzervama i lekovima za prvu pomoć. Naravno, onaj ko dođe uvek može i da ostavi rezerve koje su mu višak – kaže Ilić, koji je do sada učestvovao u mnogim akcijama spasavanja.

PRETRAGA I POMOĆ

Ove godine su planinari i radio-amateri bili angažovani u dva slučaja. U prvom se radi o Jelenku Stamenkoviću (83), iz sela Brlog koji je pre mesec i po otišao u berbu bilja i nije se vratio. Za njim je tragalo nekoliko desetina planinara i svi meštani Brloga, koji su prokrstarili više desetina kvadratnih kilometara, ali zasada bezuspešno. U drugom slučaju pomoć je bila potrebna Dunji Jeličić, planinarki iz Čelareva, koja je blizu sela Dojkinci, gotovo tri sata visila na jednoj steni visokoj dvadesetak metara, čekajući pomoć, Na kraju su je spasli pripadnici Gorske službe.

Izvor .novosti.rs